Localization/sr

Translations:

English  • српски / srpski

Lokalizacija (takođe poznata kao L10n, skraćeno od engleske reči Localization) predstavlja adaptaciju proizvoda, softvera, aplikacija ili dokumenata, tako da ispunjavaju zahteve određenog ciljnog tržišta ili regionalne šeme. Proces lokalizacije vrti se oko prevoda sadržaja. Međutim, takođe može da sadrži i druge elemente poput:

• izmene grafike za ciljna tržišta;
• redizajniranja sadržaja kako bi bio prilagođen ukusu ciljne publike;
• izmene izgleda zarad primerenog prikaza teksta;
• zamene brojeva telefona, valuta, sati, datuma u lokalne formate;
• pridržavanja pravnih zahteva i regulativa .

Krajnji cilj lokalizacije jeste da proizvodi izgledaju potpuno prirodno za ciljno tržište. Korisnici treba da se poistovete sa proizvodom, kao da je pravljen baš za njih. Marketinška strategija i poslovni ciljevi se vode stvaranjem uspešnog iskustva korisnika, gde se povezivanje sa potrošačem vrši na jednom dubljem nivou.

Lokalizacija se takođe naziva i "l10n," gde broj 10 predstavlja broj slova između l i n u engleskom nazivu Localization.

Subject classification: this is a localization resource.

Istorija

Educational level: this is a tertiary (university) resource.

Istorija lokalizacije se proteže na osamdesete godine prošlog veka. Desktop računare nisu više koristili samo inženjeri; počeli su da se javljaju i u domovima i kancelarijama. Svakodnevnim korisnicima bili su potrebni softveri koji bi im pomogli da svoj svakodnevni posao obavljaju efikasno, ali i u skladu sa lokalnim jezikom, standardima i navikama.

Softverske kompanije su takođe krenule u potragu za internacionalnom publikom. Uspešno su postigle svoje ciljeve na ciljnom tržištu i želele su da se šire. Svakodnevnim korisnicima u drugim zemljama bilo je potrebno prilagođavanje softvera kako bi mogli da rade efikasnije. Pored prevođenja samog sadržaja bilo je potrebno formatiranje datuma, raspored stranice je bilo potrebno prilagoditi kako bi prikaz teksta bio u redu i zakonski zahtevi su morali biti ispunjeni kako bi softver izgledao zaista kao da je pravljen za lokalno tržište.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka većina proizvođača softvera je osnovala prevodilačka odeljenja unutar kompanije ili je angažovala frilensere ili distributere proizvoda unutar zemlje za prevodilačke poslove. Kako su se lokalizacijski projekti uvećavali u obimu i kompleksnosti, kompanije su uskoro bile primorane da primenjuju model autsorsinga. Sredinom osamdesetih godina formirani su prvi vendori za više jezika (MLV - multi-language vendor).

Nove kompanije poput INK (sada Lionbridge) ili IDOC (sada Bowne Global Solutions) specijalizovane su za menadžment i prevod tehničke dokumentacije i softvera. Postojeće kompanije sa nekim drugim kompetencijama u svom centru pažnje, poput kompanije Berlitz, osnovale su prevodilačka odeljenja koja se bave višejezičnim prevodima i lokalizacijskim projektima.

Kako se lokalizacijska industrija razvijala standardi su postali sve važniji. Razvoj junikoda godine 1987. i njegov uspeh u unifikaciji seta karaktera imali su ogroman uticaj u ovom procesu. Još jednu bitnu izmenu je predstavljalo "jezički neutralan binarni kod", tj. razvoj jedne verzije programa koja podržava sve jezike. Ovaj pojedinačni binarni kod je često bio kombinovan sa "DLL fajlovima baziranim samo na resursima", kod kojih su svi tekstualni elementi korisničkog interfejsa poput okvira za dijalog, menija i poruka o greškama centralizovani. Celokupni programski kod je bio odvojen od resursa, što znači da su aplikacije mogle biti pokrenute na drugom jeziku zamenom DLL baziranog samo na resursima sa lokalizovanom verzijom.

Educational level: this is a research resource.

Ključni koncepti i termini

Prevođenje

Prevođenje je proces prenošenja pisanog teksta iz izvornog u cijni jezik, ali na takav način da ciljnoj publici zvuči prirodno. Specijalizovani lingvista obično prevodi tekst na svoj maternji jezik. Prevođenje se obično vrši pomoću CAT alata koji sadrži prevodilačku memoriju i terminologiju vezanu za projekat. Lingisti obično konsultuju i stilske smernice i druge materijale koje dobiju od klijenta kao referencu.

Lokalizacija

Lokalizacija predstavlja lingvističku i kulturnu adaptaciju digitalnog sadržaja da odgovara zahtevima lokala stranog tržišta; obuhvata i pružanje usluga i tehnologija za upravljanje multilingvalnošću dužinom toka digitalne globalne informacije. Pored toga lokalizacijske aktivnosti uključuju i prevođenje i širok spektar dodatnih aktivnosti. Istinska lokalizacija uzima u obzir jezik, kulturu, običaje i karakteristike ciljnog lokala. Često uključuje i promene u pisanom sistemu softvera, promene u korišćenju tastature, fontova, kao i datuma, vremena i valuta. Najčešća skraćenica za lokalizaciju je l10n, gde broj 10 označava broj slova između l i n u engleskoj reči localization.

Lokalizabilnost

Dijazn softverskog koda i resursa, kako bi resursi bili lokalizovani bez promena izvornog koda.

Internacionalizacija

Proces razvijanja jezgra programa čije se karakteristike i dizajn koda ne zasnivaju isključivo na jednom jeziku ili lokalu. Umesto toga dizajn se razvija za input prikaz i autput definisanog seta jezičkih skripti koje podržavaju junikod i podataka koji su vezani za specifične lokale. Uobičajena skraćenica za internacionalizaciju je i18n, pri čemu broj 18 predstavlja broj slova između i i n u engleskoj reči internationalization.

Globalizacija

Dizajniranje softvera za input, prikaz i autput definisanog seta jezičkih skripti koje podržavaju junikod i podataka koji su vezani za specifične lokale i kulture. Uobičajena skraćenica za globalizaciju je g11n, pri čemu broj 11 predstavlja broj slova između g i n u engleskoj reči globalization.

Spremnost za svet / Globalna spremnost

Faza proizvoda u kojoj je pravilno globalizovan i lak za prilagođavanje i lokalizaciju. Potrebno je uzeti u obzir kulture čitalaca, njihova verovanja, jezike, lokacije itd. kako bi im se prenelo originalno značenje bez smetnji ili mogućnosti uvrede.

Prilagodivost

Softverski dizajn koji je komponentizovan i proširiv u tom smislu da omogućava zamene, dodavanje i / ili oduzimanje karakteristika koje su potrebne za dato tržište.

Regionalna šema (eng. locale)

Jezik i geografska regija koji takođe uključuju i zajednički jezik i kulturološke informacije. Francuski francuski (fr-fr), kandaski francuski (fr-ca), belgijski francuski (fr-be) su različite regionalne šeme. Pojam locale se takođe odnosi na karakteristike kompjuterskog okruženja korisnika, koje zavise od geografskog položaja, jezika i kulturološke informacije. Regionalna šema posebno utvrđuje konvencije poput pravila redosleda sortiranja, formate datuma, vremena i valuta, izgled tastature i druge kulturno uslovljene konvencije.

Transkreacija

Transkreacija generalno predstavlja potrebu marketinških timova i opisuje proces prevođenja nekakve poruke sa jednog jezika na drugi, ali uz očuvanje emocije i aluzija koje su se nalazile u originalnoj poruci. To ne mora da bude potpuno ista rečenična ili tekstualna struktura. Iako prevođenje reč po reč nije slučaj ni u lokalizaciji, transkreacija ide jedan korak dalje i omogućava veću slobodu prilikom kulturnog prilagođavanja sadržaja, ponekad obuhvatajući i prilagođavanje logotipa kompanije i slika koje se koriste u štampanim reklamama.

Varijanta

Biće utvrđeno naknadno.

Pre lokalizacije

Pripremanje proizvoda za međunarodna tržišta

Internationalizacija

Internacionalizacija, često skraćeno nazvana I18n, proces je dizajniranja i razvijanja softverskih aplikacija tako da mogu da budu prilagođene različitim jezicima i regijama bez izmene izvornog koda. Takođe se zove i omogućavanje prevođenja ili lokalizacije. Tokom procesa internacionalizacije potrebno je uzeti u obzir mnoge razlike koje prevazilaze puk prevod reči i fraza. Primer predstavljaju različite nacionalne konvencije i standardni podaci o regionalnoj šemi.

Kolekcija ovakvih razlika se može videti na sajtu Unicode Common Locale Data Repository.

Proces internacionalizacije služi da omogući lakšu lokalizaciju na ciljni lokal.

Internacionalizacija obično obuhvata:

• dizajniranje i razvoj koji podrazumeva uklanjanje barijera koje se nameću prilikom lokalizacije i internacionalizacije proizvoda. To uključuje radnje poput dopuštanja upotrebe junikoda ili osiguravanja ispravnog korišćenja zaveštanog enkodiranja karaktera gde je to primereno, brigu o stringovima spojenim konkatenacijom, izbegavanje zavisnosti kod vrednosti vezanih za kod korisničkog sučelja itd.
• pružanje podrške za karakteristike koje se možda neće koristiti sve dok se ne desi lokalizacija. Na primer, to može biti dodavanje obeležja u DTD-u za podršku dvosmernog teksta ili za identifikovanje jezika. Dodatni primer predstavljaju dodavanje CSS podrške za vertikalni tekst ili tipografske nelatinične karakteristike.

• omogućavanje koda za podršku lokalnih, regionalnih, jezičkih ili preferenci u vezi sa kulturom. Ovo u najčešćem slučaju podrazumeva inkorporaciju predefinisanih lokalizacijskih podataka i karakteristika iz postojećih biblioteka ili korisničkih preferencija. Primeri uključuju formate datuma i vremena, lokalne kalendare, formate brojeva i numeričke sisteme, sortiranje i prezentaciju lista, obradu ličnih imena i formata za adrese itd.
• odvajanje lokalizabilnih elemenata iz izvornog koda ili sadržaja, gde je moguće odabrati lokalizovane alternative na osnovu korisničke međunarodne preferencije po potrebi.

Linkovi i resursi vezani za internacionalizaciju

• Internationalization and Localization for iOS
• Apple Internationalization and Localization Guide
• Internationalization (I18n), Localization (L10n), Standards, and Amusements

Lokalizabilnost

Lokalizabilnost je proces u kome se proverava da li su globalizovane aplikacije spremne za lokalizaciju. Testiranje lokalizabilnosti utvrđuje da li korisnično sučelje testiranog programa može lako da se prilagodi bilo kom lokalnom tržištu (regionalnoj šemi) bez izmene izvornog koda. Ovaj bitan proces pomaže u osiguravanju funkcionalnosti aplikacije otkrivanjem i ispravljanjem grešaka u izvornom kodu.

Kulturalizacija

Kulturalizacija je ključna komponenta koja prevazilazi jezik i usredsređuje se kulturnu, geopolitičku i istorijsku adaptaciju sadržaja na različitim jezicima za specifične regionalne šeme (eng. locale). Termin je novijeg datuma i uveden je u lokalizacijsku industriju u prethodnoj deceniji. Prvobitno se vezivao uglavnom za industriju video-igrica. Zatim su kompanije koje stvaraju sadržaje koji nisu gejmerske prirode uvrstile kulturalizaciju kao deo svog globalizacijskog i lokalizacijskog procesa. Pomoću kulturalizacije kompanije stvaraju sadržaj koji je prikladan na globalnom nivou,ali takođe lokalno relevantan. One se pritom brinu za to da je sadržaj prilagođen lokalnim kulturnim finesama i da ne sadrži lokalni uvredljiv govor. Tamo gde lokalizacija ima moć da ispuni jezičke zahteve korisnika, kulturalizacija ide jedan korak dalje i čini da korisnici koji pripadaju različitim kulturama mogu da koriste proizvod u ruhu koje je njima blisko.

Osobe koje su uključene u proces kulturalizacije uključene su u diskusije i inicijalni dizajn igre. Eksperti za kulturalizaciju poseduju veliko znanje iz oblasti međunarodne istorije, kulture i geopolitike koje primenjuju pri adaptaciji sadržaja za lokalne korisnike. Iskustveno se pokazalo dobrom praksom da se kulturalizacija uključi u opšti dizajn i marketinšku strategiju nasuprot ispravljanju grešaka nakon lansiranja proizvoda. Politička osetljivost se odnosi na označavanje granica i istorijske događaje. Kulturna osetljivost se može odnositi na etnicitet ili pogrešno tumačenje verskih simbola i verovanja.

Postoji par aspekata koje je potrebno uzeti u obzir tokom faze kulturalizacije lokalizacijskog projekta:

• Izbegavanje vređanja korisnika

Kultura igra značajnu ulogu u tome kako nešto govorimo i radimo, šta čitamo, slušamo i kako mislimo. Zbog toga je uticaj kulture na lokalizaciju veb-stranica ogroman. Kompanije ulažu velike svote novca da se osiguraju da nikog nisu uvredile i da ispunjavaju kriterijume kulturne prihvatljivosti kod ciljnih korisnika.

• Upotreba slikovnih prikaza i simbola

Slikovni prikazi i simboli su uglavnom elementi veb-sajta na koje korisnici primarno obrate pažnju. Iako možda ne sadrže tekst to nikako ne znači da nemaju značenje. Slike i simboli mogu da sadrže suptilne kulturne poruke kao i puno informacija o usluzi ili proizvodu. Stoga je veoma bitno da budemo svesni da ovi sadržaji mogu mogu imati negativnu konotaciju koja utiče na korisnike. Kao primer možemo uzeti sajt nekakve turističke agencije na kom su prikazane žene u bikinijima koje uživaju u žurci na plaži. Ovakav sadržaj u muslimanskim zemljama ne bi bio prikladan niti uspešan. Možda bi čak došlo i do zakonskih ograničenja ili kazni. Preporučuje se da se izbegava upotreba simbola ruku, gestova i delova tela kao i religijskih simbola koji nisu globalno prepoznatljvi. Ovde takođe spadaju i simboli životinja, grafički elementi sa elementima teksta ili pojedinačnim slovima. Njihova zamena može biti u obliku apstraktnih ilustracija, geometrijskih oblika, globalno prepoznatljivih simbola i drugih standardizovanih slikovnih prikaza.

• Istorijska pozadina regionalnih šema i mape

Način prikazivanja mapa može da predstavlja problem prilikom lokalizacije za zemlje i regije sa spornim teritorijama ili granicama. Trenutni primeri spornih oblasti uključuju Kašmir (Indija i Pakistan), Zapadnu obalu (Izrael i Palestina), Tajvan (Narodna republika Kina i Republika Kina (v:Tajvan), i Krim (Rusija i Ukrajina). Prilikom lokalizacije je potrebno doneti odluku o tome kako će se sporne teritorije prikazivati. Ovaj problem ima poseban značaj kada su u pitanju aplikacije sa mapama ili softveri za GIS. Jedno potencijalno rešenje bi bilo da se ovakve teritorije označe kao sporne na mapama. Ali to nije uvek moguće ukoliko lokalne regulative određuju kako će mapa biti prikazana. U nekim slučajevima može doći i do konflikta po pitanju geografskih naziva, kao na primer kada zemlja ili entitet koji polaže pravo na spornu teritoriju ima drugi zvanični jezik ili sistem pisanja.

Problemi mogu da nastanu kada su u pitanju mape u marketingu, reklamama i drugim kreativnim domenima. Jedan primer je kampanja kompanije Coca Cola iz januara 2016. godine na ruskoj društvenoj mreži Вконтакте za pravoslavni Božić, gde je za čestitku upotrebljena mapa Rusije bez Krima. Grupa Rusa je kritikovala izostavljanje Krima u reklamnoj kampanji i Coca Cola je odgovorila novom reklamom koja na mapi uključuje Krim. Ali ovaj drugi pokušaj je navukao gnev grupe Ukrajinaca koji su protestovali zbog odluke kompanije da prikaže Krim kao deo Rusije a ne Ukraijine.

Indija prisvaja Džamu i Kašmir na osnovu povelje o pristupanju potpisane 1947. godine. Pakistan prisvaja Džamu i Kašmir na osnovu većinske muslimanske populacije, dok Kina prisvaja Dolinu Šaksgam i Aksai Čin.

• Zastave

Problem takođe može nastati pri upotrebi zastava. Jedan on primera kako mala greška može da ima uticaj na čitavu populaciju je događaj tokom Olimpijskih igara u Riju 2016. godine. Prvog dana igara pogrešna kineska zastava je korišćena prilikom uručivanja medalja u ženskoj odbojci. Odmah je ukazano na greške u zastavi i nove pravilne kineske zastave su korišćene tokom ostalih uručivanja medalja u kojima je Kina učestvovala. Greška se nažalost ponovila na kraju igara kada je ponovo prikazana pogrešna zastava. Pravilna kineska zastava ima jednu veliku zvezdu koju okružuju četiri male zvezde na crvenoj pozadini. Velika zvezda predstavlja Komunističku partiju Kine, dok četiri manje zvezde simbolizuju solidarnost kineskog naroda svih socijalnih klasa i etničkih grupa pod vođstvom ove partije. U pravilnoj varijanti četiri manje zvezde su usmerene na veliku zvezdu, dok u pogrešnoj verziji koja se javila u Riju 2016. četiri manje zvezde stoje paralelno jedna sa drugom.